Kitnikez Deo II

U postu o kitnikezu Deo I  bila sam pokazala  kako da na lak i opušten način napravite ukusan tradicionalan sir od dunja. Bila sam i veoma zadovoljna jer je izgledao baš onako kakvog ga pamtim i kao i svi oni na fotografijama koje sam viđala po kuvarima,blogovima i društvenim mrežama.
Al  sam  ubrzo nakon toga posetila manifestaciju Novosadska jesen i ugledala na jednom štandu  KITNIKEZ BORDO BOJE. Proizvođač istog mi reče da je takav sir od dunja jedini PRAVI, a da su svi naši narandžasti  rezultat  lenjosti i neukosti. Obzirom da mi je još stavio do znanja kako sam još mlada te da ću vremenom i sama shvatiti grešku, zainatih se i pretražih internet iščitavši sve postojeće tekstove na srpskom, mađarskom i nemačkom ( pokušala sam i na jermenskom, al mi nije išlo najbolje☺).

Evo  šta sam saznala:

• Na nekoliko mesta se pominjalo da se kitnikez kuva ISKLJUČIVO OD LJUSKI dunja i da od njih potiče crvena boja. Zazvučalo mi je logično jer oni koji imaju plantaaže ovog  voća, a proizvode i kompot i rakiju od dunja sigurno imaju i priličnu količinu takvog otpada koji bi mogli iskoristit bas za dobijanje kitnikeza.
• U par tekstova pominjalo se da se može dodati i sok od malina ili višanja radi lepšeg ukusa i BOJE.
•  Negde se spominjalo da je bolje koristiti dunje nego dunjce.

Priprema:

1. Pošto su mi to bili jedini putokazi, napravivši mrvičastu pitu od dunja rešila sam da iskoristim preostale ljuske dodavši im još komadića celih dunja (dunjce sam pojela ☺). Skuvala sam sve to u malo vode, ali bez dodavanje limunovog soka jer nisam želela da ih posvetli, a i činilo mi se logičnim da je on višak u staroj recepturi jer pre sto i više godina limun nije bio baš dostupan na ovim prostorima. Ocedila sam skuvane delove voća ,a sok  sačuvala,pa smo kasnije  uz dodatak šećera imali odličan napitak.

Očišćene dunje,oceđen sok,kuvana i pasirana masa

2. Proceđenu masu sam izmiksala štapnim mikserom i na kilogram voćnog pirea dodala 800 g šećera kao i prošlog puta. E sad je došao deo gde sam mešala i mešala i mešala dva i po sata s namerom da opovrgnem i tezu o lenjosti kao mogućem uzroku neuspeha. Al, avaj, osim bola u ramenu boja se neznatno menjala  ka tamnijem spektru narandžastog, al je zato gustina dostigla nivo gde je varjača stajala uspravno zabodena u masu kao mač u kamenu.

Faze dinstanja i promene boje i gustine

3. Videvši da će rezulatat višečasovne borbe biti neka tamnonarandžasta verzija prethodnih kitnikezova zgrabih desetak malina iz zamrzivača i nekako uspeh da ih onako zaleđene sjedinim sa tvrdom grudom . Iiii.. desilo se čudo – moj je narandžanstveni sir dobio lepu bordo crvenu nijansu. Baš kao PRAVI.
4. Rasporedih ga u pokvašene kalupe i ostavih na hladnom da prenoći. Kad sam  ga iz njih sutradan izvadila , isekla komadić sira i okusila shvatih da je to TO – identičan je bio i izgled i ukus kao kod dedice s titelskog brega!! Osim što bih sledeći put ipak maline otopila i odvojila od koštičica.
E sad, da me ne bi (op)tužili neću da tvrdim da i drugi dodaju maline samo kažem da je meni tako uspelo da postignem cilj.

Maline – magični spas u zadnji čas

I bila sam preponosna i presrećna kao Kolumbo dok mi jedna gospođa nije rekla da se crvenkasta boja dobija tako što se sok pošto se dunje skuvaju sačuva, ali se ne popije nego VRATI U PASIRANE dunje i kuva zajedno s njima. Proces traje duže , al je rezultat tamnija i crvenija boja .
Velikodušno prepuštam vama da isprobate još ovaj metod jer je meni ponestalo i dunja i entuzijazma. Možda dogodine..
A do tad zaključujem da je kitnikez frnomenalan koje god boje bio! Verujte mi na reč il proverite sami.. ☺