Starinski hleb nije hleb iz srednjeg veka, nego hleb kakvog su mesile naše majke i bake i čijeg se ukusa i mirisa još po neko seća. Industrijski kvasac kakvog poznajemo nije bio dostupan još uvek i svuda, te se odvajao komadić od već umešenog testa i čuvao do sledeće upotrebe. On bi potom bio pokretač rasta novog testa, količina kvasca u njemu je bivala prilično mala, te je i vreme potrebno za fermentaciju bilo značajno produženo.
Naši dedovi i pradedovi nisu koristili integralno već isključivo belo i polubelo brašno, al bi ono tokom „kišeljenja“ testa potrošilo deo glutena i skroba i samim tim bivalo lakše za probavu, pa i zdravije kako tvrde nutricionisti. Ako smatrate da kvasac treba sasvim izbaciti iz ishrane uzgojite sopstveni starter po ovom uputsvu, samo u ovom slučaju koristite obično belo pšenično brašno. Postupak pripreme ćete produžiti za nekoliko dana, al ćete dobiti potpuno prirodni zamenski kvasac.
Dakle, ako nemate il ne volite puno pekarski kvasac, a želeli biste da se podsetite il da prvi put upoznate čari pravog domaćeg hleba sledite opisane korake pripreme i uživajte..
Sastojci:
50 g testa umešenog prošli put
2.5 dl tople vode
1/4 kašičice soli
400 g brašna (mekog pšeničnog)
Priprema:
Starter testo:
- Umesite testo za hleb koristeći kvasac. Preporučujem da sledite recept za tzv.hleb iz šerpe koji sam postavila OVDE.
- Od umešenog i nadošlog testa odvojite komadić.
- Stavite ga u neki sud s poklopcem i odložite u frižider.
- Ovako ga možete čuvati nekoliko dana bez problema.
NAPOMENA: Postoji mogućnost i da se testo drži otklopljeno na sobnoj temperaturi dok se ne osuši, pa da se i u takvom stanju dalje koristi, al nisam lično probala.
Testo za hleb:
- Izvadite komadić testa iz frižidera, prelijte ka toplom vodom i razmutite da se što više rastvori.
- Dodajte brašno postepeno, a usput i so, pa mesite dok ne budete mogli da oblikujete jufku.
SAVET: Možete prvo spiralnim nastavcima miksera, mada to i nije neki starinski metod. - Prekrijte činiju za mešenje nauljenim najlonom, a zatim umotajte u neko ćebence i ostavite tako preko noći il 12h.
NAPOMENA: Najlon će ubrzati proces, ako želite možete i bez njega, samo produžite vreme narastanja testa.
Postupak oblikovanja i pečenja:
- Nadošlom testu dodajte još malo brašna, taman koliko treba da ga lagano premesite i oblikujete u veknicu.
- Odgovarajući kalup (moj je pravougaoni, unutrašnjih dim. 20x10x5 cm ) podmažite i pospite brašnom il samo postavite papirom za pečenje.
- Smestite oblikovano testo, prekrijte ponovo nauljenim najlonom, te stavite u rernu zagrejanu na 50 ºC i ostavite tako da raste.
- Nakon par sati, sklonite najlon, pojačajte temperaturu na 200 ºC i pecite oko 35-40 min.
SAVET PLUS: Ako želite da kora bude hrskava stavite pored il na dno pećnice sud sa vodom kako bi se tokom pečenja oslobađala vodena para. - Izvadite kalup iz rerne, istresite hleb na rešetku i ostavite da se ohladi.
„Naši dedovi i pradedovi nisu koristili integralno već isključivo belo i polubelo brašno, al bi ono tokom „kišeljenja“ testa potrošilo deo glutena i skroba i samim tim bivalo lakše za probavu, pa i zdravije kako tvrde nutricionisti.“
Moj deda i pradeda su imali vodenicu u kojoj su mleli celo zrno. Ja sam zatekao te postupke rođenjem. Vodenica je srušena kada sam bio mlad čovek, tako da je to info iz prve ruke. Brašno bi se samo prosejalo pre upotrebe. Tako da ne znam u kom se to kraju koristilo isključivo belo brašno? Možda u nekom prigradskom ili gradskom. Kod nas u ruralnim krajevima, bilo je ralom i volovima prilično sporo i teško obrađivati zemlju, prinosi su bili mali… nije se koristila samo pšenica, zapravo više su se sejale raž i ječam, jer su u našem kraju davale veće prinose. U vremenu pre mašina, luksuz je bio baciti mekinje…
Kiselo testo je razgrađivalo inhibitore enzima, antinutrijente, i proteine, tako da je taj hleb bio i lakše svarljiv, ali su i minerali u njemu bili dostupniji organizmu… Da ne govorimo o nižem glikemijskom indeksu…
Hvala na podeljenom znanju. Moji preci su koristili belo i polubelo brasno, na selu u Banatu gde je pšenica već vise od veka glavna kultura i gde se u njoj nije oskudevalo.
Svajako su tad postajale prirodne a be hibridne sorte, te je utoliko bila zdravija.
I moj ded i moj pradeda su živeli u XX veku, nisam toliko stara. 😊