Ako ste ste upustili u avanturu pravljenja sourdough hleba, uzgojili ste svoj divlji kvasac i imate višak u frižideru predlažem da ga iskoristite i obradujete sebe i svoje najmilije pravom domaćom pizzom. Testo za pizzu sa divljim kvascem priprema se slično onom za hleb, ali jednostavnije jer se mnogi koraci mogu izostaviti. Postupak se proteže na tri dana, te zahteva malo planiranja, al ukupno traje svega par sati. Probajte obavezno!
NAPOMENA: Testo za pizzu sa divljim kvascem možete nadevati čim god da volite, pa možete da ga umesite i tokom posta, a i ako ste vegan ili preosetljivi na jaja ili mleko.
A mogu vam se dopasti i ovi provereno dobri recepti za domaću pizzu:
Mešenje testa
Sastojci:
280 g vode (izmeriti vagom)
80 g neaktivnog divljeg kvasca (iz frižidera)
400 g brašna (sa što većim procentom proteina, bar 13 %)
8 g soli (više od kašičice)
Topla fermentacija i drugi set istezanja i savijanja testa
Priprema:
Testo – mešenje:
- Uveče izvadite divlji kvasac iz frižidera, pa ga pomešajte s mlakom vodom.
NAPOMENA: Kvasac ne treba prethodno „nahraniti“ ni aktivirati. - Dodajte prosejano brašno i so, pa izmešati špatulom tek da se povežu, te ostavite 20 minuta da se odmori.
SAVET: Možete da koristite i ruke i mikser, kako god da ste navikli il vam je lakše. U ovoj fazi testo će biti lepljivo i ne baš privlačno na izgled. Ne brinite, tako treba da bude. - Potom odradite jedan set istezanja i presavijanja testa mokrom rukom kako je opisano u receptu za sourdough hleb.
SAVET PLUS: Radite tako što uhvatite deo testa, rastegnete ga uvis, a potom ga presavijeta nazad preko ostatka i tako ukrug dok ne rastegnete celo testo. Ovim se postupkom pospešuje stvaranje glutena i povećava elastičnost testa.
Oblikovanje testa
Fermentacija testa:
- Ostavite uumešeno testo u posudi prekrivenoj najlonom i kuhinjskom krpom na sobnoj temperaturi do jutra (topla fermentacija).
- Ujutro uradite još jedan set istezanja i presavijanja testa, a potom ga stavite u posudu sa poklopcm i prebacite u frižider.
SAVET: Možete i istu posudu ponovo prekriti najlonom i krpom. - Vreme odmaranja u frižideru može da varira od 4 sata (minimum) do 24 h, pa čak i duže.
NAPOMENA: U frižideru se odvija tzv.hladna fermentacija bitna za razvoj specifičnog ukusa i lake svarljivosti testa.
Pre i nakon pečenja
Oblikovanje i pečenje testa:
- Kad odlučite da ćete da pečete pizzu izvadite testo iz frižidera, te ga podelite na dva dela.
- Svaku polovinu testa oblikujte u loptu, pa oklagijom ili rukom rastanjite u krug prečnika 22-26 cm (u zavisnosti od toga koliko tanku pizzu volite).
SAVET PLUS: Testo bi trebalo da je elastično, no ako se pri rastezanju vraća u prvobitnan oblik sačekajte desetak minta, pa probajte ponovo. - Oblikovana pizza treba da je tanja u sredini, a deblja na krajevima što ćete postići tako što ćete je malo razvući prstima (kao kad se razvlače kore za pitu).
- Prebacite je na papirom za pečenje postavljen pleh, nadenite po svom ukusu, pa pecite u rerni zagrejanoj na 250 – 300 °C desetak minuta.
SAVET: U nedostatku pravih pizza peći potrebno je da u kućnim uslovima postignete najvišu moguću temepraturu pećnice, a ako imate možete da ubacite i specijalan kamen za pizzu. Moja se pećnica ovom prilikom ije baš proslavila, al je iako bledunjavo testo svakako bilo preukusno. - Izvadite pečenu pizzu iz rerne sa i čim se malo prohladi poslužite je nestrpljivim ukućanima i gostima! Prijatno!
